Potencijali
Природни потенцијали
Током разматрања положаја и природногеографских одлика, већ су поменути неки потенцијали важни за економски и укупан развој Републике Српске. Природни потенцијали су свакако један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике Српске и њеном економско-географском обликовању. У том смислу у најважније природне потенцијале спадају:
• Пољопривредно земљиште,
• Шумски комплекси,
• Хидро-климатски услови, те
• Рудни и минерални ресурси.
Пољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је врло различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.
Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1250000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућноси производње значајних вишкова за тржиште.
Шумски комплекс је одувјек престављао национално богатство и један од основних потренцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100000 ха, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и врло изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан пристп у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумскси простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.
Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се испреплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских тимова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.
Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површине, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољјно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1340 МW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.
Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3000 м са температуром између 80° и 150°Ц. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Блас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требала да услиједи тек у догледно вријеме.
Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит): Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина, метално минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић Града, Љубиње и Сребреница: неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта и локалитети експлоатације су просторно врло раширена.
Друштвени потенцијали
Примарно мјесто у друштвеном потенцијалу припада становништву и постојећем економском потенцијалу.
Примарно мјесто у дру{твеном потенцијалу припада становни{тву и постоје}ем економском потенцијалу.
Квалитативне и квантитативне особине становништва у постиндустријском добу постају најбитнији фактор развоја неког геопростора, а тиме и простора Републике Српске. Поред већ истакнутих одлика становништва Републике Српске (мали број, ријетка и неравномјерна густина насељености), треба додати и недовољан демографски раст. Наиме, најновији показатељи говоре да је стопа природног прираштаја нашег становништва веома ниска. Негативан тренд природног кретања становништва води у правцу старења популације што директно утиче на одређене функције економског развоја и просперитета, а на крају и до биолошког опстанка становништва.
Битна одлика становништва Републике Српске јесте врло изражено миграционо кретање, које је проузроковано ратним сукобом (1992-1995). На територији Републике Српске од укупног броја становника око 250.000 чини избјегло српско становништво. Процес имиграционо-емиграционог кретања, како на унутрашњем тако и на вањском плану није још завршен.
Образовна као и квалификациона структура нашег становништва је по многим показатељима на задовољавајућем нивоу. Међутим, имајући у виду потребе за новим боље обученим кадровима и нарочито одлив високостручних кадрова, држава настоји квалитетно побољшати статус ових кадрова с циљем њиховог задржавања а школском систему посветити посебну пажњу. Поред тога, одговарајућим мјерама демографске политике настоји се интервенисати на измјени стања у природном прираштају, просторном размјештају становништва, миграционим кретањима, али и убрзати научно-технолошки напредак. Имајући у виду националне циљеве и привредни развој, успјешно провођење наведених мјера имаће кључну улогу у опстанку и будућем укупном развоју Републике Српске.
Економски потенцијал чини полазну основу даљег развоја, а обухвата поред осталог, привредно-административне центре, привредне капацитете и инфраструктурни систем. Република Српска има већи број мањих градских насеља, међу којима су неки истовремено носиоци привредног развоја појединих подручја.
Привредна структура и изграђени капацитети на простору Републике Српске представљају солидну основу за даљњни успјешан развој. У привредном систему најзначајније мјесто свакако, припада индустрији која представља главни сегмент у стратегији дугорочног друштвено-економског развоја. Окосницу просторне структуре индустрије чине двије осовине, које су резултат природних ресурса, једним дијелом, и свеукупних друштвених фактора, већим дијелом:
- сјеверна (перипанонска), која се пружа правцем запад-исток повезујући најважније индустријске центре (Нови Град, Приједор, Бања Лука, Добој, Брчко, Бијељина), и
- источна (подрињско-херцеговачка), која се пружа правцем сјевер-југ, повезујући Бијељину, Зворник, Источно Сарајево, Фоча и Требиње.
Ове осовине индустријског развоја представљају истовремено, окосницу привредне и социјалне интеграције геопростора Републике Српске и њено укључивање у савремене токове ширег окружења. Систем осовина развоја се углавном поклапа са размјештајем најважнијих локационо-развојних потенцијала за смјештај индустрије, односно са размјештајем производних капацитета, производних снага, привредног, демографског и кадровског потенцијала, урбаних центара, инфраструктуре и изграђених социјалних установа.
Путниче намјерниче, драги пријатељу,
У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине смјестила се Република Српска.
Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенатлне која преовлађује сјеверним дијеловима.
Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.
У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима.
Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Блакану, богати су сваковрсном рибом.
Историја је на овим просторима још од римског доба, словенског насељавања па све до градитељског, али на жалост и рушилачког 20. вијека оставила бројне културно-историјске споменике и трагове богатог духовног наслијеђа народа који је живио и опстао на овој саставници и раскрсници култура и цивилизација, што је Балкан као колијевка Европе одувијек био.
Прву разгледницу, послату и теби - упрво си прочитао.
Добро да си нам дошао, пријатељу!
Путниче намјерниче,
када дођеш у Републику Српску не дозволи да те путеви одведу од планина. Запамти, оне су